Odgovornost intelektualca. Na te dve reči bi mogao da se svede životni kredo Noama Čomskog (87), lingviste, naučnika i filozofa, profesora na Masačusetskom institutu za tehnologiju. Koji god komentar da se istrgne iz njegovog javnog delovanja, ne može da se pogreši.
Jer to će uvek biti promišljen i odgovoran stav. Negde prihvaćen, u američkoj sredini često oštro osporavan, ali uvek uticajan. Pre više od pola veka javno se borio protiv Vijetnamskog rata, danas kaže da su napadi dronova i ratovi koje je izazvao Vašington najveći teroristički napadi u ljudskoj istoriji. Titulu „najvećeg svetskog mislioca” Čomski je osvojio 2005. U anketi časopisa „Prospekt” i „Forin polisi” dobio je dvostruko više glasova od drugoplasiranog Umberta Eka. U deceniji najburnijih svetskih zbivanja osamdesetih godina prošlog veka, Čomski je bio najčešće citirana ličnost u svetu.
Ali ako pogledate mejnstrim američke medije, teško ćete u naslovu naći ime Noama Čomskog u „Njujork tajmsu” ili „Vašington postu”. U Srbiji je stvar obrnuta.
Čomski uživa opšte simpatije. Kritikovao je američku politiku prema bivšoj Jugoslaviji devedesetih, najoštrije je osudio bombardovanje NATO- a 1999. i među retkima je podsetio na to da izvršioci zločina u kome su poginuli medijski radnici RTS-a 1999. nisu do danas kažnjeni. Ukazao je na dvostruke standarde međunarodne zajednice poredeći teroristički napad na redakciju pariskog satiričnog časopisa „Šarli ebdo” sa napadom na televiziju Srbije.
„Njihovi zločini protiv nas”, zaključio je, „nisu isto što i naši zločini protiv njih.” Još veće iznenađenje je nastupilo kada je blog Čomskog prošlog meseca preneo „Njujork tajms” i opširno ga citirao Si-En-En. Čomskog sa podjednakim oduševljenjem slavi i Latinska Amerika, a kada je 2006.
Ugo Čaves sa govornice Ujedinjenih nacija pozvao Amerikance da pročitaju jednu njegovu knjigu, ovo štivo se rasprodalo u svim vašingtonskim knjižarama. O dostignućima Noama Čomskog u lingvistici govori se detaljnije samo u stručnim krugovima. Ali njegove stavove prema gorućim problemima komentarišu obični ljudi na slavama u Srbiji, karnevalima u Brazilu, u Kini, Grčkoj i Španiji.
U poslednja dva meseca više puta je Americi pripisao krivicu za nastanak Islamske države, podržao je Sirizu i Podemos i napore da sruše neoliberalni model, optužio SAD za terorizam zbog ubijanja civila bespilotnim letelicama, Gvantanama, torture. O njegovom sadašnjem privatnom životu gotovo ništa nije procurilo u javnost. Poznato je da je detinjstvo proveo u nekoj vrsti jevrejskog geta u Filadelfiji i da je pod uticajem porodice bio uronjen u hebrejsku literaturu.
Prvi članak, o opasnostima fašizma, napisao je kada je imao deset godina. I ostao je dosledan kritičar. Smatra da je to njegova dužnost. I ispunjavaće je do poslednjeg daha.
(Politika)