Možda ne bi bilo loše ulagati u učenje kineskog jezika.
Milijarder Džordž Soros je 2009. godine pozvao komunistički režim koji upravlja Kinom da uspostavi „Novi svetski poredak“. Sada u 2015. godini je jasno da se Peking prihvatio svog zadatka.
Međutim, uprkos tome što su zapadne vlasti opisane kao bespomoćni i zbunjeni posmatrači u čitavom ovom procesu, očigledno je da su globalisti Evrope i Amerike umešali svoje prste u uspon kineskih komunističkih autokrata.
Između ostalog, analitičari i zvaničnici su zabrinuti zbog činjenice da se kineska diktatura polako kreće ka vrhu institucija „globalne vladavine“. Agenti Pekinga se sada nalaze na čelu mnogih važnih agencija Ujedinjenih nacija, uključujući čak i Savet UN za „Ljudska prava“.
Među ustanovama na koje kineski komunizam ima uticaj je i malo poznata Organizacija za industrijski razvoj UN (UNIDO). Sigurno je da će Kina uskoro dobijati sve veća prava da učestvuje u međunarodnim pitanjima.
Dosta je zabrinjavajuća činjenica da je kineski komunistički agent, Houlin Žao, odabran prošle godine da vodi Međunarodnu jedinicu za telekomunikacije UN (ITU). Ova agencija je godinama pokušavala da prisvoji kontrolu nad internetom. Kao da nije dovoljno što je na čelu ove agencije sada operativac totalitarnog cenzorskog režima, Žao je u ime ITU rekao: „Nemamo zajedničku definiciju cenzure“.
Među ostalim ličnostima UN koje pripadaju kineskom komunističkom režimu je i Margaret Čan, generalna direktorka Svetske zdravstvene organizacije UN (WHO). WHO se trudi da uvede sve drakonskije mere nad čovečanstvom pod izgovorom „zdravlja“, počevši od poreza na duvan, pa sve do karantina u Africi, u koje je Čanova želela da pošalje vojnike.
Globalnim skupom Konferencija o održivom razvoju UN 2012. godine, predsedavao je zloglasni antiamerički kineski komunista, Ša Zukang. Pored toga što je otvoreno pokazao mržnju prema Americi, on je i uručio nagradu kineskom generalu koji je odgovoran za masakr studenata na trgu Tijenamen.
Ovo je samo početak dugoročnog plana Pekinga da zavlada Ujedinjenim nacijama. Viši zvaničnici režima se već mesecima hvale kako Peking obučava osoblje koje će se infiltrirati u agencije UN i druge mehanizme „globalne vladavine“.
Kada je reč o „globalnoj ekonomskoj vladavini“, komunistički režim je bio još smeliji. Peking već godinama pokušava da izdejstvuje „deamerikanizovani“ takozvani „Novi svetski poredak“ u kojem će, između ostalog, imati više uticaja na institucije kao što je MMF. Obamina administracija i poneki saveznici SAD su mu u tome pomogli, a jedinu prepreku sada predstavlja Kongres, koji je pod pritiskom globalista da se preda.
Vrhovni komunistički kineski zvaničnici i centralni bankari se već dugo bore za MMF kako bi uveli novu planetarnu valutu koja bi zamenila dolar kao globalnu valutu. Komunistički kineski operativci već naveliko rade na tome, a čak i trenutni direktor MMF-a otvoreno kaže da je moguće da se sedište MMF-a prebacilo iz Vašingtona u Peking.
Peking polako kontroliše sve veći broj institucija, težeći ka novom „multipolarnom“ svetskom poretku. Čak i tradicionalni saveznici SAD se sada pridružuju Azijskoj banci za ulaganja u infrastrukturu (AIIB) sa sedištem u Šangaju. Još pre toga je bilo reči o novoj međunarodnoj „razvojnoj“ banci BRICS-a, koja bi zamenila MMF.
Zapravo, smatra se da komunistički režim ne želi da uništi postojeće međunarodne organizacije, već želi da stvori suplementarne, delom komplementarne a delom kompetitivne, kanale za oblikovanje međunarodnog poretka van vođstva Zapada.
Inače, režim koji upravlja Kinom je ubio više ljudskih bića nego bilo koji entitet u istoriji. On i dalje ubija na milione nerođene dece svake godine prisilnim abortusima, koji su deo „politike jednog deteta“, a koju finansiraju SAD i UN.
Ovaj režim nemilosrdno progoni hrišćane i druge religijske manjine, ali i svakoga ko se usudi da se usprotivi tiraniji. Režim čak uzima ljudske organe od političkih zatvorenika i religijskih disidenata. Uprkos tvrdnjama da se režim pretvara u „kapitalistički“, činjenice pokazuju drugačije. Uzmite samo u obzir da svim većim „kompanijama“ upravlja režim. I pored toga, Peking još uvek ima podršku globalista sa Zapada.
Jedan američki stručnjak, Majkl Pilsburi, koji je radio za brojne američke administracije, naveo je u svojoj skorijoj knjizi da su zapadni lideri prevareni. Prema njegovoj analizi, Peking funkcioniše po tajnoj dugoročnoj zaveri koju je pokrenuo još Mao Cedong, a čiji je cilj da se SAD zamene na mestu vodeće sile.
Međutim, mnogi dokazi ukazuju na to da je pad zapadnog sveta i uspon komunističke Kine namerno potpomognut od strane globalista u SAD i Evropi. Npr., Dejvid Rokfeler je jednom prilikom pohvalio komunistički kineski režim, rekavši da je Kina pod vođstvom Mao Cedonga jedan od najvažnijih i najuspešnijih eksperimenata u ljudskoj istoriji.
Milijarder Džordž Soros je čak eksplicitno rekao da komunistička Kina treba da uspostavi „Novi svetski poredak“ na isti način kao što su to SAD činile do sada.
Nakon toga, Obamina administracija je po prvi put u istoriji pozvala vojsku komunističke Kine na misiju „razmene“ sa američkom vojskom.
Kinezi poseduju sve veću kontrolu nad „globalnom vladavinom“, a nameće se pitanje kako će „Novi svetski poredak“ koji oni prave izgledati?
Da li će UN postati globalna vlast pod dominacijom diktatora, a MMF planetarna centralna banka? Ukoliko Zapad želi da sloboda i zapadna civilizacija prežive, ovoj zaveri se mora stati na put.
Aleks Njumen (TheNewAmerican)
(Webtribune.rs)