Piše: Ratko Dmitrović
Nema iole značajnijeg događaja koji u loncu svake čaršije, pa i beogradske, nije dobio bar tri verzije i punu šaku mirođija. Tako je i s izborom novog generalnog direktora RTS-a, Dragana Bujoševića. Prva verzija kaže da je izabran slučajno; slaba ponuda, malo lobiranja, stara prijateljstva… Po drugoj je postavljen direktno s nosača aviona Šeste flote, dok treća, najinteresantnija, veli da to nije moglo bez saglasnosti predsednika Vlade Srbije, Aleksandra Vučića.
Tvorci trećeg mišljenja šire priču da je Vučić odobrio imenovanje Bujoševića, da će neko vreme glumiti iznenađenost, pokazivati ljutnju, a u stvari dozvoljavati Bujoševiću da žuti, anacionalni plašt sve više razapinje po Srbiji. S naglaskom na neophodnost ulaska Srbije u NATO.
Ne znam gde je u svemu ovome istina, ima li je uopšte u gornjim postavkama, ali znam da je Vučić u Bujoševiću dobio novog Sašu Jankovića, svojevoljno ili protiv svoje volje, nevažno je.
Dragan Bujošević, poznato je, pripada jednoj političkoj opciji, ni on sam ne krije bliskost DS-u i LDP-u. Oni su ga, Tadić pre svih, svojevremeno postavili na mesto glavnog urednika „Politike“, smenivši prethodno Ljiljanu Smajlović.
Dobro, nije to ništa čudno, ništa novo, legitimna odluka vlastodržaca iza kojih stoji većinska volja birača. Ovde je problem, blaže rečeno nedoumica, kako se dogodilo, i zašto se dogodilo, da jedna druga volja birača, svakako suprotna, nema svoju materijalizaciju na čelu državne televizije. A da li je problem to što nema? Nije, ali samo u slučaju da na razmatrano mesto dođe neko dokazano sposoban, kvalitetan, za koga niko, na osnovu dosadašnje biografije, ne može da kaže: ovaj pripada… tom i tom. Bujošević svakako nije iz te dimenzije.
Kakve veze sve ovo ima sa Sašom Jankovićem?
Kako god da je došao u RTS, Bujošević otuda neće otići sledećih pet godina, šta god radio. Kao što se pre dva dana, za vreme boravka u Beogradu, evropski komesar za proširenje Johanes Han, u razgovorima sa Nikolićem i Vučićem, raspitivao za zdravlje Saše Jankovića, a nakon toga s istim rujno vino pio, tako će, i mnogo žešće, odlučnije, evropski zvaničnici reagovati na eventualne medijske i političke napade kojima bi, pretpostavimo, u Beogradu mogao da bude izložen Dragan Bujošević. Ta pretpostavka je vrlo realna.
Ako je aminovao Bujoševićev dolazak na čelo RTS-a, iz razloga koji se mogu nagađati, Vučić će, u to ne treba sumnjati, doživeti veliko razočaranje, ali nikoga neće moći da krivi. Ako mu se Bujke dogodio voljom drugih – njemu samo privremno, projektovano naklonjenih – biće to samo još jedan dokaz verovanja da se s đavolom ne sade tikve.
(Večernje novosti)