Piše: Ratko Dmitrović
Šta Srbin, srednjoškolac, čak i student, danas zna o Jasenovcu? Može li da sklopi drugu, nastavljajuću, relevantnu rečenicu, nakon one prve koja kaže da je to bio koncentracioni logor. Ne bih se kladio. Neko će reći, i biće u pravu, da nije bolje ni među ostalom populacijom Srba.
Šta nama, informativno, asocijativno, spoznajno, kako hoćete, danas znače pojmovi: Jadovno, Prebilovci, Glinska crkva, Mehino stanje, Bajića jame, Jastrebarsko, Banski Grabovac, Veljun, Prkos… Sve su to mesta na kojima su masovno likvidirani Srbi; uglavnom maljevima, budacima, noževima, streljanja gotovo da nije bilo. Pored Jasenovca još nekoliko stotina hiljada Srba ubijeno je u Drugom svetskom ratu, na ovim i sličnim mestima. Saznavši za pokolj u Prkosu i Dugom Selu, Ivan Goran Kovačić napisao je „Jamu“.
Pročitajte još:
RATKO DMITROVIĆ: Nikada u Evropi srpske žrtve nisu bile istovetne žrtvama drugih naroda
RATKO DMITROVIĆ: Srbi su na korak da ih Evropa označi za sinonim fašizma i nacizma
Skloni smo da osudimo strance što ne znaju ništa o stradanju Srba a ne pitamo se koliko mi sami znamo o tome. Da, sve to je u knjigama ali ko danas čita knjige, posebno istorijska dokumenta.
Upitajte u Izraelu bilo kog Jevrejina šta zna o Aušvicu, Buhenvaldu, Dahau, holokaustu… pričaće vam satima, ako treba. Bogu hvala da je tako. Jevreji su, nakon vekovnih stradanja, po okončanju Drugog svetskog rata shvatili da kao narod mogu opstati samo uz dva uslova; da naprave svoju nacionalnu državu i uspostave kult sećanja. Vrhunac ovog drugog je Jad Vašem, memorijalni kompleks u Jerusalimu, podignut desetak godina nakon Drugog svetskog rata.
A šta, u tom smislu, imaju Srbi? Skučeni Muzej genocida (rezultat višegodišnjih napora Milana Bulajića) čija prava ideja, na državnom nivou, nikada nije ni razmatrana i povremeno, datumsko podsećanje u pojedinim, sve ređim, medijima, na stradanja Srba. Zato je odluka Vlade Srbije da 5. avgust ubuduće bude Dan sećanja na genocid nad Srbima u 20. veku, da se obeležava kao Dan žalosti, uz podnevne sirene i 60 sekundi stajanja gde god da se zateknemo, od ogromnog, skoro nesagledivog značaja za ovaj narod. Jedna od najvažnijih odluka u novijoj srpskoj istoriji.
Ali, to nije dovoljno. Srbija u punom smislu mora da uspostavi kult sećanja, mora u Beogradu da ima i svoj Jad Vašem: monumentalnu građevinu koja će izgledom i svedenom, krajnje jednostavnom postavkom unutra, svakom posetiocu – uključujući državne delegacije i medijske ekipe koje uz njih idu – predstaviti strašnu istoriju naroda koga su hteli da istrebe; na vešalima, u jamama, pod nožem, maljevima, bombama… od Mačve 1914. godine, do građanskog rata 90-ih.
Bolje mesto za tako nešto ne postoji od Ušća, tamo gde se susreću Sava i Dunav, večni svedoci ovoga o čemu je reč.
(Večernje novosti)