Kerijev fantastični predlog iz septembra prošle godine za saudijskog kralja Abdulaha je bio jednostavan: obnoviti sporazum iz 1986. godine, kada je Vašington ubedio Saudijce da preplave tržište naftom s ciljem obaranja cene nafte.
Ovakvo delovanje je 1986. godine uspelo da obori Sovjetski savez, čija je moć zavisila od izvoza nafte.
Iako to nije preneto u medijima, Keri i Abdulah su se 11. septembra 2014. godine složili da ponovo upotrebe naftu kako bi oborili Rusiju. To se u to vreme činilo kao fenomenalna ideja.
Narednog dana, 12. septembra 2014. godine, SAD su uvele nove sankcije ruskim energetskim gigantima Gazprom-u, Gazprom Neft-u, Lukoil-u, Surgutneftgas-u i Rosneft-u. Ta odluka je zabranila američkim naftnim kompanijama da sarađuju sa ruskim kompanijama u potrazi za naftom ili gasom na Arktiku.
Pročitajte još:
EU FRUSTRIRANA: Sankcije ne deluju na Putina!
Pošto je rublja počela ubrzano da pada, a ruske veće korporacije su se borile za svaki dolar, svi su pomislili da će se sa padom svetske cene nafte okončati i Putinova vladavina.
U julu 2014. godine, cena nafte u SAD je iznosila 101 dolar po barelu. Biznis nafte iz škriljaca je počeo da cveta, a SAD su postale veći igrač u polju nafte po prvi put od sedamdesetih godina.
Međutim, kada je cena nafte u januaru ove godine pala na 46 dolara, stvari su se promenile. Vašington je shvatio da je pucao sebi u nogu.
Tek tada su shvatili da će prezadužena industrija nafte iz škriljaca da se sruši sa niskom cenom nafte. Vašington i Vol Strit su udružili snage i veštački povećali cenu nafte na 53 dolara, koliko je bila u februaru. Do maja je cena porasla na 62 dolara i svi su postali ubeđeni da se cena nafte vraća na staro. Nisu ni svesni koliko su pogrešili.
Saudijci nisu bili srećni
Saudijci sada imaju novog kralja, kralja Salmana, pošto je kralj Abdulah preminuo. Međutim, ministar za naftu je ostao isti i to je još uvek sedamdesetdevetogodišnji Ali al Naimi. On je taj koji je uočio zlatnu priliku u Kerijevom predlogu, odlučivši se da ubije dve muve jednim udarcem i da eliminiše američku naftu sa svetskog tržišta.
Saudijci nisu bili srećni sa pojavom američke nafte iz škriljaca, a sada su tek besni zbog sporazuma između Obamine administracije i Irana koji će dovesti do ukidanja ekonomskih sankcija Iranu. Zapravo, Saudijci su van sebe od besa, do te mere da su otvoreno priznali formiranje saveza sa svojim arhineprijateljem Izraelom, koji su osnovali kako bi se borili protiv dominacije Irana u regionu.
To je samo doprinelo još većoj odlučnosti Saudijaca da dalje obore cenu nafte dok kompanije koje prave naftu iz škriljaca ne bankrotiraju. Do toga još nije došlo, ali kada se to desi, biće posledica po čitav globalni finansijski sistem.
Morgan Stenli je nedavno naveo da su proizvođači nafte iz OPEC grupe agresivno povećali zalihe nafte na već preplavljenom tržištu i da nemaju nameru da odustanu od toga.
Ukratko, Vašington je izgubio svoju moć nad Saudijskom Arabijom, koja je bila vazal Vašingtona još od 1945. godine.
Ovi sukobi mišljenja između SAD i Saudijske Arabije dodaju novu dimenziju nedavnoj poseti Muhameda bin Salmana, ministra odbrane i sina kralja Salmana, Ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu, gde se sastao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
Na sastanku je dogovoreno da Saudijska Arabija uloži 10 milijardi dolara u rusku poljoprivredu, medicinu, logistiku, maloprodaju i nekretnine.
Danas je Saudijska Arabija na prvom mestu po proizvodnji nafte, dok je Rusija na drugom. U svakom slučaju, Vašington sigurno nije planirao da će Saudijska Arabija i Rusija oformiti savez.
Na kraju, Morgan Stenli upozorava da će, ukoliko se trend od proteklih nekoliko nedelja nastavi, doći do kraha kakvog nije bilo od 1986. godine.
Oktobarsko iznenađenje
Oktobar je sledeća ključna tačka koja će odlučiti da li će američke naftne kompanije preživeti. U proteklih nekoliko nedelja, prozivodnja nafte iz škriljaca u SAD je na maksimumu pošto proizvođači očajnički pokušavaju da povećaju priliv novca, ironično stvarajući prezasićenje naftom koje će izazvati njihovu propast.
Jedini razlog iz kog su ove kompanije uspele da nastave svoj posao jeste beskamatna politika Federalnih rezervi.
Jedini problem ovoga puta je što, za razliku od 2008. godine, Federalne rezerve neće moći da odreaguju da spreče krah.
(Vebtribune.rs)