Piše: Leonid Nersisjan
Tridesetog septembra 2015. Rusija je zvanično ušla u rat sa Islamskom državom.
Savet Federacije RF jednoglasno je podržao predlog predsednika RF, Vladimira Putina, o mogućnosti primene Oružanih snaga u inostranstvu. Istog dana Ministarstvo odbrane RF izvestilo je o prvim udarima avijacije na pozicije Islamske države u Siriji.
To nije bilo neočekivano: glasine, fotografije i video snimci o izmeštanju prilično velikog broja ratnih aviona, tehnike i osoblja u Siriju na avio-baze kod Latakije i u Tartusu, pojavili su se još pre dve nedelje.
Broj i vrste borbenih aviona zvanično se ne objavljuju, ali se već sada mogu prilično precizno proceniti i analizirati potencijali „sirijske formacije“.
Među prvima koji su se eksponirali u Siriji bili su ruski višenamenski borbeni avioni Su-30SM od kojih su se 4 našla na satelitskim snimcima i bili prikazani u zapadnim medijima.
Su-30SM
Kasnije, 29. septembra, na internet su dospeli snimci frontovskog bombardera Su-34 iznad Sirije, a takođe i informacija o 6 takvih letelica koje su stigle u Latakiju.
Obe letelice su napravljene na platformi lovca S-27, koja je jedna od najuspešnijih u savremenoj svetskoj avionskoj industriji.
Su-30SM je dvosed modifikovanog Su-27 sa modernizovanom radio-elektronskom opremom,motorima sa vektorisanim potiskom (što povećava manevarsku sposobnost aviona i omogućava upravljanje, čak i kada se nalazi blizu nultih brzina) i mogućnošću primene široke nomenklature naoružanja u avijaciji Rusije –visokopreciznog oružja (vođenih avio-bombi, raketa vazduh-zemlja, raketa vazduh-vazduh i t.sl.).
Su-34
Su-34 se razlikuje od Su-30SM po većoj „oštrini“ za nanošenje udara po zemlji, iako i on takođe može da se bori sa vazdušnim ciljevima.
U ovom trenutku obe letelice su ponos ruskih VKS – vojno-kosmičkih snaga, budući da se lovac pete generacije PAK FA još uvek testira.
Jednosedi Su-35S za sada nisu doleteli u Siriju, verovatno zato što se dvosedi mogu efikasnije koristiti za ciljeve na zemlji. Uz dovoljno efikasno obaveštavanje i ukazivanje ciljeva, oba aviona mogu da nanose udare sa visine veće od 3-4 kilometra, što ih faktički čini nepovredivim na nebu iznad Sirije, budući da Islamska država i druge terorističke grupacije nemaju ozbiljnih PVO, sem mobilnih protivavionskih raketnih sistema.
Predstojeća operacija za oba aviona predstavlja ozbiljan test, jer je veoma važno „ne osramotiti se“.
Sem navedenih Su-30SM i Su-34, na satelitskim snimcima viđeno je i 12 jurišnih aviona Su-25 i isto toliko taktičkih bombardera Su-24. Uzimajući u obzir da je veći deo tih letelica modernizovan do verzije S-25SM i Su-24M2, može se pretpostaviti da su baš oni doleteli u Latakiju.
Su-25SM
Lovac Su-25, zvani „gačac“, za ruske VKS je kao „upregnuti konj“ – jeftina, jednostavna i veoma pouzdana mašina, dobro blindirana (što je više puta omogućilo da se vrati posle pogađanja iz protivavionskih raketnih sistema).U modernizovanoj verziji, oni mogu da nose mnogo različitih vođenih i nevođenih raketa, bombi i t. sl.
Posle modernizacije, udarni bombarderi Su-24M2 dobili su mogućnost da koriste istu nomenklaturu oružja vazduh-zemlja, kao i savremeni Su-34. Ipak, ta letelica je prilično stara i poznata po komplikovanom upravljanju, a zbog toga i po visokom procentu havarija.
Sem nabrojanih aviona, na bazi u Latakiji nalazi se izvestan broj jurišnih helikoptera Mi-24. Njih je teško ubrojati u moderne, ali su se pokazali sa najbolje strane zbog svog pouzdanog oružja.
Veoma je važno da se tokom pružanja podrške vladinim trupama Sirije pomoću avijacije ne dozvole gubici u avijaciji i zarobljavanje rusih pilota, budući da bi im bila priređena veoma tužna sudbina.
Mi-24
Gubitak Su-30SM i Su-34 veoma malo je verovatan, jer te letelice funkcionišu sa velikih visina. Isto tako je i u slučaju sa Su-24M2, ako se ne dese tehnički kvarovi. Najriskantnija je primena jurišnih Su-25, a posebno helikoptera Mi-24.
Tokom povoljnih vremenskih prilika, koje u Siriji nisu retke, Su-25 može da nanosi udare sa visine iznad 3 km, dok su helikopteri u svakom slučaju ranjivi i to u slučaju njihove primene zahteva maksimalnu opreznost.
Ruske VKS još nisu stigle da izvedu ni 10 poletanja a već su se začuli oduševljeni uzvici da ćemo mi – „jedan-dva“ i – uništiti Islamsku državu.
Prvo, mi nemamo potpune informacije o broju i realnim ciljevima po kojima je ratno vazduhoplovstvo SAD nanosilo udare. Ako su Amerikanci stvarno bombardovali trupe ID, onda je efikasnost tih udara bila veoma niska. U tom slučaju, uzimajući u obzir visok nivo američkih snaga RV, naši udari takođe mogu da izmene veoma malo.
Ako, pak, budemo videli nagli uspeh kopnenih snaga koje se bore protiv Islamske države – kurdskih snaga i vladinih snaga u Siriji i Iraku, onda će to biti dokaz da su se „zapadni partneri“ bavili imitiranjem borbe. U svakom slučaju proći će još jedna nedelja dok budemo bili u prilici da počnemo realno da ocenjujemo danas započetu vojnu operaciju.
Ključni faktor efikasnosti operacije biće zadovoljavajući nivo obaveštavanja (što je veoma komplikovano, ako se uzme u obzir kretanje i rasutost snaga ID) i koordinacija sa kopnenim snagama Bašara Asada, koje su na kraju i obavezne da isteruju razbijene snage bojovnika sa teritorija koje su zauzeli. Kao razlog za optimizam za sada je činjenica da ruske trupe pokazuju da mogu veoma brzo da raspoređuju prilično velike snage na udaljenim lokacijama u svetu: tokom samo nekoliko nedelja, počev od nule, formirana je avio-baza sa najmanje 34 borbena aviona.
(za Fakti.org prevela Ksenija Trajković)