Piše: Miloš Kordić
Takozvani superligaški fudbal u Srbiji sve brže srlja u ponor koji je sam sebi iskopao. Malo mu je blamaže s njegovoj A selekcijom koja godinama ne može da se plasira na najvažnija svetska i evropska takmičenja, a i kad joj je uspelo, već posle prvog kruga se vraćala, malo mu je blamaže sa utakmicom mladih u Kruševcu, sa A reprezentacijom u Đenovi, sa dronom u Beogradu, malo mu je blamaže s plaćanjem kazni evropskoj i svetskoj fudbalskoj federaciji i zbog takvih naprava kakve su baklje i tako dalje, a ono ovih dana stiže i nova blamaža.
Dakle, da može neko, a radi se o Disciplinskoj komisiji Fudbalskog saveza Srbije, da kazni klub oduzimanjem bodova i tu kaznu da obrazloži, između ostalog, rečima: „Prijava se odnosila na postojanje osnovane sumnje da su na utakmici FK OFK Beograd – Spartak, koja je odigrana 26. 9. 2015 godine, napred navedeni klub (Spartak – nap. M. K.) i trener izveli sastav bez većeg broja standardnih igrača, a sve u cilju da drugoj ekipi omoguće da na neregularan način dođe do bodova“, to je već nešto što zaslužuje ozbiljno ispitavanje i preispitivanje i obrazloženja i onih koji su ga napisali.
Pročitajte još:
Hoće li Srbiju opet koštati njena dobrota?
MILOŠ KORDIĆ: Gospodine Kirbi, a šta je to američka vojska i bacanje bombi donelo Srbiji?
Fudbalskom klubu Spartak tom su „presudom“ oduzeta četiri boda. I još mediji objavljuju kako je Slaviša Kokeza, potpredsednik FSS, zadužen za regularnost takmičenja, insistirao na ozbiljnoj kazni ukoliko se utvrdi da ima osnovanih sumnji u to što se i desilo.
A šta se desilo: da ima osnovanih sumnji? I na osnovu njih da se kazni klub!? I još Disciplinska komisija saopštava: „Izvršivši uvid u kompletne spise predmeta kao i izvođenjem dokaza“ itd, „komisija je jednoglasno donela odluku da se FK Spartak kazni oduzimanjem četiri boda“ itd.
Kojih dokaza? Da su navedeni klub i trener izveli sastav bez većeg broja standardnih igrača…
Ako ja kao trener nekog kluba imam 25 registrovanih igrača i svi oni imaju pravo da u svakom trenutku na bilo kojoj utakmici ulaze u igru, da budu ili ne budu u sastavu, onda ja, dakle, kao trener imam pravo da sastavljam svoju ekipu onako kako ja to želim, kako mi je potrebno, a sve u interesu kluba. Ne postoje rezervni igrači. Nigde oni službeno u bilo kakvim dokumentima ne postoje – oni su igrači, registrovani igrači kluba. A to da li su oni odigrali ukupno 180 ili 880 minuta tokom ovih prvih nekoliko kola prvenstva, tiče se isključivo mene kao trenera. Šta bilo koja i bilo čija disciplinska komisija ima s tim?! Pa tako ni Disciplinska komisija FSS ne bi trebalo da ima. Pored toliko ozbiljnih i nerešenih pitanja koja FSS nije u stanju da reši, on kažnjava zbog osnovanih sumnji…
Disciplinska komisija FSS ponaša se, da budem ciničan, kao Haški tribunal koji 12 godina drži čoveka u pritvoru zbog osnovanih sumnji! Ali ga još nije kaznila. Za razliku od Disciplinske komisije FSS koja je odmah kaznila. Kad već ne može (ne smije!) Crvenu zvezdu i Partizan, dobar je i Spartak. A sutra će možda neko drugi ko je dvesta ili trista kilometara daleko od Beograda. Što dalje – to bolje.
Slaviša Kokeza dolazi iz FK Crvene zvezde, koja se sumnjiči (da li još uvek?) da je učestvovala u nameštanju utakmice takođe sa OFK Beogradom, i on ima najmanje pravo da insistira “na ozbiljnoj kazni ukoliko se utvrdi da ima osnovanih sumnji, što se i desilo”. Sumnji, dakle, ima. I one su, eto, bile dovoljne za odmeravanje kazne.
Fudbalski savez Srbije, na čijem su čelu trojica Partizanovih kadrova – Tomislav Karadžić, predsednik, i Ivan Ćurković i Savo Milošević, potpredsednici – nije se setio pa da traži od te iste Disciplinske… da se ispita sastav Partizana protiv Novog Pazara, pa Partizanova utakmica protiv Čukaričkog. Što se ne bi sumnjalo? Zar nije sumnjivo šutirati dva penala preko prečke?! Da, i to može nekome da bude veoma sumnjivo. A meni nije. Taman posla da mi je sumnjivo. Itd.
Ma naravno da se namešta. Odavno se u srpskom, evropskom i svetskom fudbalu namešta. To svi mi koji volimo i pratimo sport veoma dobro odavno znamo. Ali šta s tim? Šta s tim kad korupcija cveta na sve strane fudbalskog sveta? Šta s fudbalom koji je odavno razbio granice sporta i potpuno se preselio u kandže biznisa? Šta sa rukovodiocima koji nemaju rezultata a niko živ ne može da ih smeni?
I sad će FK Spartak da se žali. I to s pravom. Pa će to da traje i traje. Pa ćemo da se zabavljamo, a fudbal će za to vreme da nam i dalje tone i potanja. Ne pomaže tu ni titula naših dečaka na Novom Zelandu. To je tek prolazna radost. Koliko će tih talentovanih mladih ljudi na nekom sledećem svetskom prvenstvu igrati u majicama Srbije i šta će tu da urade? To je pitanje.
Srpski takozvani superligaški fudbal (ovo takozvani namerno govorim, jer ovo što mi gledamo najčešće nije ni ligaški a kamoli superligaški), i ne samo on, nego sav naš fudbal odavno je teško bolestan. A ko će i kad početi da ga leči? Jer ovo kako je sada, potpuno je beznađe.
I kako bi bilo lepo da meni, kao prastarom navijaču Zvezde, Milorad Vučelić, potpredsednik Partizana, ne pokušava da pokvari sliku poštovanja Milutina Šoškića, Fahrudina Jusufija, Marka Valoka, koji mi je zagorčavao tada moj mladi navijački život, Velibora Vasovića, Momčila Vukotića… I nije samo Vučelić u pitanju. Gde su tu i “moji” Terzić i Čović, pa evo ga sad i Stevan Mojsilović…
Ali sport je odavno politika. A svetski i evropski sportski rukovodioci… oni kao ne dopuštaju da se politika meša u sport. Kakva je to delatnost u državi u koju ona ne sme da se meša! Otimaju nam spoljnu politiku, finansije, privredu, odbranu, školstvo, kulturu… Pa dokle će! Zar srpskom fudbalu bolje žele Blater i Platini od predsednika, na primer, države Srbije? Ili ministra sporta i omladine? Vidimo kako i oni sjajno „rade“! Mislim na Švajcarca i Francuza. Što rekao pokojni Brana Crnčević u jednom svom aforizmu: Radite vi nas, / radimo mi vas, / u radu je spas.
A ponor je dubok i pun blata. A ovaj tekst pisan uoči večerašnje utakmice sa Albanijom nema veze s njom. Bez obzira na rezultat (a možda se neće ni igrati, kažu naši), ona srpskom fudbalu ništa ne znači. I s pobedom ili bez nje, srpski fudbal je tu gde jeste – duboko, duboko dole, ispod…
Stoga, gospodo, iz početka!
Samo kad bi neko znao gde je početak!
(Intermagazin)
