Posledice četvrtog kongresa KPJ u Drezdenu osećamo na svojoj koži i dan danas. Da li srbofobija tadašnje KPJ odredila sudbinu Srbije i naroda koji ju je stvorio?
Čini mi veliku čast što se nalazim večeras ovde, kao što sam bio izuzetno počastvovan pre 22 godine, kada me je Kijuk nazvao i rekao o čemu se radi (stvaranje enciklopedije Catena mundi ratne 1991. godine) i predložio da napišem tekst. Ne mogu da opišem kako sam se osećao kad mi je spomenuo imena ljudi koji će tu da se nađu, mislim da sam najmlađi među tim autorima, ili sam jedan od najmlađih.
Dogovorili smo se da pišem o nečemu što je u tom trenutku bilo izuzetno aktuelno, što sam, radeći tadašnji posao, pratio. U pitanju je bilo, od dva velika konvertitstva, ideološkog i nacionalnog, koja su dovela do najvećih srpskih stradanja u 20. veku, da pišem o ideološkom konvertitstvu. Naravno, vreme je takvo bilo da nije bilo boljeg primera od tadašnjeg predsednika Hrvatske i osnivača HDZ-a, Franje Tuđmana. Pokušao sam u naznakama, dogovo je bio takav, da kažem nešto malo više o biografiji čoveka koji je četiri godine, to je nesporno, proveo s puškom na ramenu boreći se protiv fašizma, i onda, za mnoge i dan danas tajnovito i čudno, prelazi kroz određeno vreme najpre vrlo kratko, a onda otvoreno, na stranu onih protiv kojih se borio. Ja ću samo kratko, jer je ogromna tema, da nastavim taj tekst.
U Drezdenu je 1928. održan 4. Kongres KPJ. Ja sam napisao najmanje 10-15 tekstova na tu temu, govorio više puta, i nije mi teško, jer smatram da je to jedan od prelomnih, izuzetno važnih datuma u novijoj srpskoj istoriji, koji je Srbima doneo veliku nesreću. Dakle, na tom Kongresu, čiji program, tamo usvojen, nikada nije opozvan, nikada nije promenjen, i ostao je da važi do dana današnjeg. Ako neko misli da KPJ ne postoji i dan danas, vara se. Koje su osnovni elementi tog programa? Oni su prosto neverovatni.
Sve što je tada dogovoreno, 1928. godine, ostvaruje se do danas. Sve ovo što smo svedočili, sa velikim žrtvama, zapisano je 1928. godine u Drezdenu, na Četvrtom kongresu KPJ. U najkraćem: razbijanje Kraljevine Jugoslavije, stvaranje nezavisnih država Slovenije i Hrvatske, odvajanje Vojvodine od Srbije i stvaranje velike države Albanaca.
Četiri godine nakon drezdenskog kongresa, 1932. godine u Lici izbija tzv. ustaški ustanak, koga vodi Ante Pavelić, a pomaže mu Luburić. Slabi su tada bili i doživljavaju poraz u vrlo kratkom vremenu, međutim, šta se događa?
Odmah po izbijanju, organ KPJ, koji se zvao „Proleter“, objavljuje na naslovnoj strani proglas u kome poziva narode Jugoslavije, a posebno u Hrvatskoj, da se svrstaju na ustašku stranu protiv hegemonističke vlasti srpske u Beogradu. Do današnjeg dana, ako pratite, sve što se kasnije događalo, pokazalo je nešto što je objašnjivo – da su svi komunisti na prostoru bivše Jugoslavije bili nacionalno određeni, samo su Srbi bili antiSrbi. Najbolji primer za to je Andrija Hebrang.
Hebrang je, kao što znate, završio u Jasenovcu, Luburić ga je pustio, bila je neka razmena, i taj njihov kratak razgovor je vrlo interesantan i objašnjava istoriju ovoga o čemu govorimo. Sin Andrije Hebranga, koji se takođe zove Andrija, živi danas u Hrvatskoj i jedan je od osnivača HDZ-a, inače Jevrejin po majci, kome su iz majčine porodice završili u Jasenovcu (opet jedan fenomen) ima veliko razumevanje za ustaški pokret i za Maksa Luburića na kraju krajeva.
Mi smo ovde danas gde jesmo po svim elementima progrma KPJ usvojenog 1928. godine u Drezdenu. Plašim se da mi kao narod nismo do kraja sagledali sve ono šta nam je komunizam doneo u 20. veku. Najudaljenija tačka od srpskog stanovišta, ako ono uopšte postoji, je komunističko stanovište.
ČITAV GOVOR RATKA DMITROVIĆA SA PROMOCIJE ENCIKLOPEDIJE CATENA MUNDI POGLEDAJTE U SLEDEĆEM VIDEO SNIMKU: