Piše: Nićifor Aničić
Gospodine američki ambasadore,
Vaša nedavna izjava o Srbima kao narodu je neprihvatljiva. Vi, kao diplomata, došli ste u Srbiju kao predstavnik Vaše države i Vašeg naroda, da sa srpskim narodom sarađujete na veoma bliskom i prijateljskom nivou. To je međunarodno pravilo. Vi ste to pogazili i time otkrili stav Vaše prljave spoljne politike, koju sprovodi američka administracija.
Vi, kao gost srpskog naroda, da tako kažete Srbima u Srbiji: „Srbi su pomalo šizofrenični…“. Gospodine Kirbi, pokazali ste Vašu kulturu, Vašu ljudsku odliku, koja je, reklo bi se, ravna nuli. Gospodine ambasadore, treba da znate da je srpski narod čestit narod, koji nikada nije rušio ljudska prava, i nije pravio nerede, napadao vojno i vređao druge narode. Najgostoprimljiviji narod sveta su Srbi, gospodine Kirbi. Srbi su mudar narod, pametan i vredan. Gde god da se nađu, poštenim radom pomažu i usavršavaju tehnologiju u čitavom svetu. Pupin i Tesla, kao i mnogi drugi, dali su i daju sve od sebe za napredak čovečanstva. Ja sam lično ponosan što sam Srbin, ponosim se srpskom istorijom, koju srpski neprijatelji pokušavaju, preko naših političara, da izbace iz srpskih škola. Siguran sam da u tome neće uspeti. Da li je Vučić pametan i poznaje politiku – mi Srbi smo shvatili ko je Vučić. Mi ćemo o tome sami rešavati da li ćemo na Istok ili Zapad, a ne Vi i Vučić.
Želeo bih nešto reći o Vašem narodu i politici. Američki narod je, kao i svi narodi sveta, dobar i radan. Vaša spoljna politika je očajna. Dokazano je da se američki predsednik ne pita puno, već administracija u Vašingtonu vodi svu politiku, a njome globalisti upravljaju. U Vašoj zemlji nema demokratije i ljudskih prava, koje Vi naturate svim državama sveta, kako biste što više nereda pravili, da biste lakše ostvarili svoje namere. Morate shvatiti, gospodine Kirbi: ceo svet je umoran od Vaše politike. Možete da radite šta hoćete, ali ne možete dokle hoćete. Vaša administracija je do sad, prva i jedina u svetu, koja je upotrebila atomsko oružje u Japanu. Šta ste uradili u Vijetnamu, to je ispod svih ljudskih normi. Ko zna da li će se ikada Vijetnamci oporaviti od posledica hemijskog oružja, koje ste upotrebili u ratu sa njima. Avganistan će Vam se obiti o glavu. Tu ste obučavali Al Kaidu, da biste Sovjetski Savez proterali iz Avganistana. Irak i Libiju ste uništili. Te dve države nikada neće imati više životni standard kao što su imale pod Sadamom Huseinom i Moamerom Gadafijem. Napravili ste nered u Egiptu, i tragičan rat u Siriji sa tim Vašim poslušnicima – pobunjenicima iz Islamske države – koji će se uskoro okrenuti protiv Vas kao Bin Laden. Sukob Jemena i Saudijske Arabije – tipična Vaša intriga. Gde god postoje neredi u svetu, tu je umešena vaša CIA. Da bude još gore, Si-En-En i Bi-Bi-Si (koju Vaša administracija kontroliše) lažno izveštavaju američki narod, koji je u zabludi.
Rasturili ste Jugoslaviju i napravili taj narod nesrećnim, narod koji je vekovima žudio za tim jedinstvom. Toliko ste naneli zla Srbiji bombardovanjem, ubijanjem nevinog naroda, rušenjem mostova i mnogih objekata, kao što je Maršalat, da biste na tom mestu sebi napravili današnju ambasadu SAD u Srbiji. Budite uvereni, napustićete je kad-tad, gospodine ambasadore. Srbi Vam neće nikada oprostiti, Srbi su Vam vratili zarobljene vojnike, nisu ih pobili kao što biste Vi to učinili. Srbi su u Prvom svetskom ratu 1915. godine zarobili 40 000 nemačkih vojnika, koje su razoružali i prebacili preko Save nazad. Srbi su na Kajmakčalanu 1918. sa svojim zarobljenicima zajedno seli i podelili hrane što su imali. To su Srbi, gospodine američki ambasadore, a ne „šizofrenični“ narod, kako kažete. Danas u Ukrajini pravite nered, da biste sutra u Rusiji napravili zlo. Zaboravite, gospodine ambasadore, Rusija je nešto drugo: Rusija i ruski narod su svetlost slobode u svetu. Tu će Vaša administracija završiti svoju misiju i s tim rasturiti SAD.
Na kraju, gospodine Kirbi, ne tražimo nikakvo izvinjenje od Vas, samo da primite k znanju šta ceo svet misli o Vašoj spoljnoj politici. Reče slavni Njegoš: „Kome zakon leži u topuzu, tragovi mu smrde nečovještvom“.
(Vaseljenska)