Piše: Ratko Dmitrović
Pre sedam dana jedna naoružana mađarska vojna formacija od 40 ljudi upala je na teritoriju Rumunije, zauzela pograničnu karaulu, rumunske vojnike oterela pod pretnjom da će biti likvidirani, i ceo prostor desetak sati držala pod kontrolom.
Niste čuli za ovo? Niste ni mogli, ovo je laž, za tekst koji čitate važna pretpostavka. Da se ovako nešto desilo, još istoga dana zasedao bi Savet Evrope, komanda NATO, komesar za bezbednost EU hitno bi doputovao u Bukurešt a potom u Budimpeštu, svetski mediji poslali bi izveštače na lice mesta. I sve ovo s punim opravdanjem: jedna država u Evropi oružano je napala suverenitet druge države.
E, sad, 21. aprila, dakle pre neki dan, gore pretpostavljeno zaista se dogodilo ali na jednoj drugoj granici, nije daleko, onoj između Makedonije i Srbije. Zemlje koje su priznale drugu albansku državu na Kosovu reći će da je događaj registrovan na granici između Makedonije i Kosova. Uzmimo (ovoga puta) da je tako. Potpuna informacija kaže da je 40 naoružanih muškaraca s oznakama UČK („Oslobodilačka vojska Kosova“), u gluvo doba noći, 21. aprila prešla graničnu liniju kod sela Gošince, opština Lipkovo, razoružala makedonske vojnike, ceo prostor stavila pod vatrenu kontrolu, a pripadnike oružanih snaga Makedonije u gaćama oterala što dalje od kasarne.
Sve je, srećom, okončano bez žrtava, u potpunoj medijskoj tišini, bar kad je Evropa u pitanju. Muk. Isto je i s političkom elitom ujedinjene Evrope. Niko ni reči osude, upozorenja, zabrinutosti. Nije se oglasila ni kafe-kuvarica Maje Kocijančič. Isto je bilo pre mesec dana kad je predsednik vlade Albanije, onaj veselnik Rama, nagovestio ujedinjenje Albanije i Kosova, stvaranje „prirodne Albanije“ kojoj, razume se, pripada i pola Makedonije, njen zapadni deo. Tek nakon trodnevne kuknjave iz Beograda, oglasio se niži nivo evropske administracije primedbom da ono što priča Rama nije lepo. Tako nekako.
Šta Albanci treba da urade pa da im njihovi zaštitnici iz Brisela, Berlina, Londona i Vašingtona zaprete bar prstom?
Oružani upad nekoliko desetina uniformisanih, dugim cevima naoružanih ljudi na teritoriju druge države prevazilazi akt terorizma. To je agresija, napad na suverenu državu. Jeste, osim u slučaju kad tako nešto rade Albanci.
Kad je Šešelj spalio zastavu Hrvatske, diglo se pola Evrope, Brisel je usvojio deklaraciju kojom je od Beograda zatraženo da reaguje, lider radikala označen je kao velika opasnost za region. Nakon Ramine izjave i napada na Makedoniju, Albanci su „kažnjeni“ ponudom da Tači dođe u Beograd.
Dakle, nastavljeni su radovi na gradilištu zvanom velika Albanija. Nije jasno kakvu korist Evropa može da izvuče iz ove rabote – a valjda može, čim ćuti – ali je više nego jasno da Albanci neće odustati. Granica koja je godinama delila Srbiju i Albaniju, od 2000. godine nije granica. Izbrisana je. Na redu je Makedonija. Sutra, za godinu, pet, svejedno, njen zapadni deo ući će u sastav Ramine i Tačijeve države.
(Večernje novosti)