Piše: Predrag Ćeranić
Ministru bezbednosti BiH Draganu Mektiću mora se priznati da ima smisla za humor. On je, naime, na konferenciji za novinare nakon sastanka sa ministrom unutrašnjih poslova Srpske u Banjaluci, umesto o terorizmu, više govorio o privatnosti ljudi čiji identitet zasad nije otkrio. Novinare je uputio da oni istraže ko je i s kim spavao 31. marta u Portorožu i na svom mobilnom telefonu pokazao fotografiju jahte na kojoj se, po Mektiću, dešavaju orgije.
Mektić je pritom bio smrtno ozbiljan kao da govori o tek počinjenom terorističkom činu. Ne zna se čime je sedma sila naljutila Mektića, pa joj daje tako važne i opasne zadatke, ali pravo pitanje glasi da li je Mektić obaveštajni rad u Portorožu finansirao iz svog džepa ili je špijunaža plaćena novcem poreskih obveznika. I šta ako se sazna ko je s kim spavao 31. marta na Mektićevoj jahti? Ne živimo u Švedskoj, u kojoj ministarka nakon novinarskog otkrića da ne plaća porez na usluge kućne pomoćnice daje neopozivu ostavku, već na prostoru gde političarima ulovljenim u seks-aferama raste politički rejting. Za razliku od Mektića, ministar Dragan Lukač držao se teme i bio je jasan i koncizan: Ministarstvo će nastaviti da se bori protiv svih oblika terorizma. Tako je na prozivke iz Sarajeva da policija Srpske uznemirava povratnike, ministar Lukač odgovorio u smislu da su jedini povratnici koje MUP Srpske uznemirava povratnici sa sirijskog ratišta, i da će ratnicima Islamske države u Republici Srpskoj odmor i dalje biti uskraćen.
Pored medijskih napada, policija Srpske se bombarduje i lažnim dojavama o bombama postavljenim u tržne centre. Iako bi se dalo pomisliti da je reč o podmetanju konkurencije, stvari, po svoj prilici, stoje drugačije. Radi se o organizovanoj akciji, kojoj je cilj iscrpljivanje policije, koja prilikom svake slične dojave mora blokirati mesto, isprazniti prostor i uraditi kontradiverzioni pregled.
Učestale lažne dojave policiji deo su metoda organizacije Kanvas, fabrike obojenih revolucija, koja je nakon Petog oktobra postala prepoznatljiv srpski brend. Bivši otporaši, Srđa Popović i Ivan Marović za račun svojih poslodavaca organizovali su sijaset revolucija obojenih crnom bojom. Iza njih je ostao haos poput onog priređenog u Libiji, Ukrajini, Siriji. Makedonske snage bezbednosti registrovale su tri dolaska aktivista Kanvasa u Skoplje i zabeležili Popovićeve kontakte sa pristalicama Ivana Zajeva. Prethodno su Popović i drugovi boravili u Moskvi, gde su, koristeći skremblovane telefone, animirali opozicione snage i uputili ih kako da organizuju ulične nemire i proteste. Nije išlo kako su zamislili, a jedino što su proizveli bio je pooštren zakon protiv nevladinih organizacija koje se finansiraju stranim donacijama, a kojima, nakon ukaza koji je ruski predsednik potpisao 23. maja, Ministarstvo pravde može zabraniti rad.
Premijeru Srbije Aleksandru Vučiću postavljeni su isti zahtevi kao i makedonskom premijeru Gruevskom: odustati od Turskog toka i uvesti sankcije Rusiji. Postoje i specifični zahtevi. Za Makedoniju je to federalizacija, odnosno uspostavljanje albanskog entiteta, a za Srbiju priznavanje državnosti Kosovu. Ako srpski premijer ultimatum odbije – a sve su prilike da Vučić neće pristati na novo uslovljavanje – kazna Srbiji će biti u vidu pokretanja obojene revolucije u Srpskoj, nemira u Preševu i podizanja tenzija na severu Kosova. Pune ruke posla za Srđu i drugove iz Kanvasa. Da su pripreme za obojenu revoluciju u Srpskoj počele, svedoče i nove đakonije iz kuhinje opozicije, a papci su i dalje glavni specijalitet.
(Press RS)