Piše: Mihail Šejnkman
„Ah, dajte mi slobodu! Umeću da se iskupim za svoju sramotu“. Aleksandar Lukašenko je progovorio ovako. Onako kako vole u Sjedinjenim Držaavama.
„Ako nam predložite varijante koje će približavati našu zemlju suverenitetu, većoj nezavisnosti – bićemo vam veoma zahvalni i odmah ćemo ih uvrstiti u naš arsenal“ – obradovao je poverenjem Lukašenko grupu američkih kongresmena koja se nalazila kod njega u poseti.
On je, naravno, mogao i da ne zna da se za arsenal od SAD obično uzima samo oružje. Ili kolačići, ako idu u paketu s Viktorijom Nuland.
A što se tiče varijanti za suverenitet Belorusije, on bi, verovatno, trebalo da zna da ih Bela kuća za njega ima ne tako mnogo i da su sve sinonimi: državni prevrat, obojena revolucija, promena vlasti, dobrovoljna ostavka. Međutim, teško da će Lukašenku išta od toga odgovarati.
Kroz dva meseca on peti put dobija predsedničke izbore.
Međutim, izgleda da su se SAD s tim potpuno pomirile. Obama je, istina, 10. juna automatski produžio na godinu dana sankcije protiv zvaničnog Minska, nazvavši ga „retkom i neobičnom opasnošću za nacionalne interese i spoljnu politiku SAD“. Ali, pošto su njihovi kongresmeni u Minsku, i to prvi put za poslednjih mnogo godina, znači da nije sve tako strašno. Uz to, nisu došli praznih ruku.
Pročitajte još:
ŠTA SE DEŠAVA SA LUKAŠENKOM: Ide li Belorusija na Zapad ili ka Rusiji?
LUKAŠENKO PORUČIO: Zapad nas ne interesuje, mi ćemo uvek biti uz Rusiju
Samo što je Stejt deparment na svom beloruskom „crnom spisku“ precrtao 24 prezimena. A to su, između ostalih, rektori univerziteta koji su izbacivali studente sa fakulteta zbog učešća u protestnim akcijama. I sudije koje su donosile političke presude. To jest, po američkoj klasifikaciji, državni funkcioneri koji najmanje zaslužuju milost. Tim pre što niti su studenti vraćeni na fakultete, niti su presude ukinute.
Vašington se, po pravilu, ne razbacuje takvim stvarima. I pošto je rešio da pokaže milost ne čekajući rezultate izbora, znači da zaista želi da podstakne Lukašenka avansom. Teško da je to samo zbog toga što je Minsk domaćin pregovora o Ukrajini.
Minsk u poslednje vreme demonstrira umereno ponašanje u geopolitici, a zbog toga su SAD već mnogima oprostile unutrašnje specifičnosti. Na raju krajeva, Belorusija nije beznadežnija od Kube niti strašnija od Irana. Druga je stvar što joj je još daleko do Ukrajine. Ali, Lukašenko je rekao kongresmenima, „mi smo dobri učenici“. I, po svemu sudeći, nije ih prevario. Već mu prilično dobro uspeva da se žali na nedostatak nezavisnosti i da sam izigrava opozicionara.
Temu nastavlja zamenik direktora Centra za ukrajinske i beloruske studije pri MGU Bogdan Bezpaljko.
• Da li je Aleksandar Lukašenko, možda, govorio amerikancima o većoj nezavisnosti zbog krasnorečivosti? Kakvu podršku on od njih očekuje?
- Pre svega, mislim da su sve te reči uslovljene predizbornom kampanjom u Belorusiji. Lukašenko demonstrira svojim građanima vlastitu multivektornost, svoj značaj. Zato što zapravo SAD ne mogu da podržavaju suverenitet Belorusije ni na koji način. Ceo državni, ekonomski, politički i vojni suverenitet Belorusije obezbeđuje se isključivo zahvaljujući Ruskoj Federaciji. I poslednji kredit od 760 miliona dolara pokazuje ko realno pomaže beloruskoj privredi. Zato takve reči, svakako, izazivaju određenu konfuziju. I, nema sumnje, svima je to zaparalo uši.
• Nije prvi put da Lukašenko pokušava da flertuje s Vašingtonom i svaki put posle izbora to se završava proširenjem „crnog spiska“. Šta će biti ovaj put?
- Teško je reći, ali sasvim je moguće da će se završiti na isti način. Lukašenko je nesumnjivo predsednik koji je neprihvatljiv za Amerikance. Oni ne mogu da računaju na promenu orijentacije Belorusije dok je Lukašenko na vlasti, već tek kada dođu njegovi naslednici. Strategija i taktika Vašingtona se zasnivaju upravo na tom računu. Belorusija je veoma snažno povezana sa Rusijom. I nadam se da reči koje je izgovorio beloruski predsednik nemaju onaj smisao koji mnogi žele ili se plaše da vide.
Nejasno je šta su američki kongresmeni očekivali da vide u Minsku, ali je Lukašenko učinio sve da ga zapamte po dobru. On je pokazao Sjedinjenim Državama da glavni opozicionar u državi može biti i predsednik.
Ako je njegova država deo Savezne države (sa Rusijom).
(Fakti.org)