Piše: Miroslav Lazanski
„Znam da je ’Politika’ najstariji i najugledniji dnevni list na Balkanu i zato mi je posebno drago da ste došli ovde da izveštavate za vaše čitaoce, za Srbiju, jer vi ste naši prijatelji”, rekao mi je general Igor Konašenkov, portparol Ministarstva odbrane Rusije, čim smo sleteli u bazu Hmejmim kraj Latakije. Na moje pitanje o potencijalno opasnim situacijama u vazdušnom prostoru Sirije, u kontekstu prisustva ruskih, izraelskih i američkih aviona, general je za „Politiku” rekao kako postoji stalna veza između nadležnih izraelskih i ruskih instanci po tom pitanju, kao i da je s Amerikancima postignut dogovor, pa ni tu ne očekuje probleme.
Ali, u Siriji ima problema. I za novinare. Čas ima, pa nema interneta. Isto je i sa strujom. U ruskoj vojnoj bazi Hmejmim, na aerodromu kraj Latakije, pres-centar je jedna sobica tri s tri metra u zgradi civilnog dela aerodroma, četiri stola i osam stolica, aparat s hladnom i toplom vodom, kesa s kafom i plastične čaše. Nijedan kompjuter, kopir-aparat, faks. Ništa. Kada smo svi uneli opremu, torbe, kamere, stative, reflektore i laptopove praktično smo hodali jedni po drugima. I taman kada ugrabiš pola metra prostora za pisanje – nema interneta.
– Zašto nema – ogorčeno sam upitao ruskog majora.
– Nisam ja provajder – hladno mi je odgovorio.
Da je po činu major video sam još na aerodromu „Čkalovski” u Moskvi. Čim smo stigli u bazu Hmejmim, major se, kao i drugi oficiri iz pratnje, presvukao u uniformu za tropske prilike, a na njoj nema oznaka čina. Nijedan oficir i podoficir ruske vojske u bazi Hmejmim na uniformi nema oznake čina. Subordinacija je na osnovu poznanstva. Poručnik poznaje kapetana, kapetan majora, major potpukovnika, potpukovnik pukovnika, pukovnik generala. Zato u prolazu jednih pored drugih praktično niko nikoga vojnički ni ne pozdravlja, jer se i ne zna ko je ko. U tom međusobnom ophođenju vlada, na prvi pogled, ležerna ratna atmosfera bez mnogo formalnosti, ali ispod koje je čelična disciplina.
Pročitajte još:
MIROSLAV LAZANSKI: Rusi su mi rekli da će ispraviti greške iz 1999. godine!
Inače, svaka jedinica u bazi takoreći je autonomna celina, svaka ima svoj prostor ograđen bodljikavom žicom, maskirnim mrežama i kapijom sa svojom stražom. Čak i prostor gde vojnici, podoficiri i oficiri jedu i spavaju posebno je ograđen, ima svoju kapiju i svoju stražu. Između tih mini logora unutar baze su saobraćajnice kojima patroliraju vojnici Specnaza i vojna policija. Prsti na obaraču „kalašnjikova”…
Razlog? U bazi Hmejmin su prisutni i Sirijci, lokalni građevinski radnici koji obnavljaju objekte i asfaltiraju puteve. Pripadnici vojne policije nose na levom ramenu navlaku za oznakom MP.
– Šta će vam engleski naziv na ruskoj uniformi – pitam majora.
– Pa, mi smo sada u inostranstvu…
Pre početka bilo kakvog novinarskog rada general Igor Konašenkov je održao malo predavanje šta možemo da snimamo, a šta ne možemo. Krupni planovi aerodroma i baze su zabranjeni jer, kako reče general, 85 odsto obaveštajnih informacija potiče danas iz otvorenih izvora. Nije dozvoljeno ni snimanje lica vojnika, oficira i podoficira, posebno ne pripadnika Specnaza. Oficire koji su s nama stigli u Hmejmim možemo da snimamo. Od tehnike ne možemo da snimamo radare, oklopne transportere BTR, raketni sistem „pancir”, helikoptere na stajanci, ni transportne avione. Svaki drugi transportni „iljušin 75” imao je sa obe strane trupa lansere IC patrona, od helikoptera Mi-24 i Mi-17 svaki je bio opremljen takvim lanserima za ometanje raketa kategorije „strela”, „stinger” ili još modernijih. Helikopteri Mi-24 lete skoro neprekidno u borbenoj zaštiti baze, broj im se u vazduhu povećava prilikom poletanja borbenih aviona, jer „suhoji” s podvešenim bombama i raketama poleću pod forsažom, a to je vatrena repatica iz motora idealna za privlačenje raketa koje se navode na toplotu iz avionskih motora. Zato helikopteri Mi-24 u brišućem letu pretražuju teren oko baze ne bi li uočili nekog teroristu s protivavionskom raketom na ramenu. Upravo zato su i sve kuće oko baze ispražnjene, ali su potencijalni problem okolna brdašca.
Dakle, lekciju šta smemo da snimamo, a šta ne smemo videli smo na delu već prvog dana popodne. Snimatelj Prvog kanala ruske države televizije uperio je kameru na jedan običan žuti buldožer koji je iza jedne žičane ograde nešto jako plitko kopao. Usledio je povik jednog od naših pratilaca da se to ne sme snimati, snimatelj nije porekao rad i general Konašenkov mu je lično pred svim novinarima oduzeo kameru, rekavši mu da je njegov posao ovde završen i da ubuduće nema s njim nikakve saradnje. Vrlo neprijatna scena. Zbunjeni snimatelj je samo ćutao, njegova šefica, zvezda Prvog kanala ruske televizije voditeljka čuvene emisije nedeljom „Vremja” Irada Zeinalova, pokušala je da se objasni s generalom. Nije popuštao. Ona je onda okretala neke brojeve na mobilnom. Pretpostavljam Moskvu. General nije hteo ni da čuje da se vrati kamera snimatelju.
Gledao sam to sa strane i nisam mogao da se otmem utisku da se radi o savršenoj predstavi i lekciji za strane novinare. Jer, svi su se odjednom ućutali, nikome nije palo na pamet da bilo šta snima bez pitanja. Ni kamerom, ni mobilnim. Sjajna ruska „maskirovka”, zapravo briljantna. Sutra je snimatelj Prvog kanala u rukama opet imao svoju kameru…
Nije lako raditi posao novinara u ratu u Siriji. Ako nemate solidno vojnotehničko znanje, možete da pišete o izbeglicama i socijalno-političkoj drami države u ratu. Nekoliko ruskih novinara, koji sjajno rade svoj posao u Siriji, direktno su akreditovani kod sirijske vojske, znaju arapski jezik ili imaju svog „fiksa”, odnosno Arapina koji im prevodi kada su na terenu. Za rad dobijaju i do 10.000 evra mesečno. Za svaki ekskluziv posebna tarifa.
Na izlasku iz baze, a noć je već pala, na ček-pointu sirijski vojnici i ruski Specnaz. I jedan Sirijac u civilu, verovatno pripadnik tajne službe jer drugačije tu ne bi ni mogao da bude, koji se zabuljio u prozor kombija kraj kojeg je sedila Irada Zeinalova, zvezda Prvog kanala ruske televizije. Sirijac je zaustavio naš kombi i nešto rekao našim pratiocima. Hoće da se slika s Iradom. A ona pored silnih torbi i opreme ne može ni da izađe iz kombija. Ali, Irada je zvezda u svemu i, hop, nju nogama napred vojnici Specnaza kroz prozor izvlače iz kombija. Slikanje sa Sirijcem kao dokaz kako Rusi vode računa o domaćinima i njihovim željama u svemu. I šta znači biti zvezda na ruskoj televiziji.
(Politika)