U intervjuu za Pravdu politički analitičar iz Belgije, Ruben Rosier, govori o političkoj situaciju u Belgiji, poslednjim terorističkim napadima imigraciji i ističe da situacija u Belgiji sa promenom etničke strukture može da se po Belgijance pretvori u scenario koji su preživeli Srbi u Bosni i na Kosovu i Metohiji.
Kao neko iz Belgije koja je centar predstavništva NATO-a i EU, kako izgleda zastupati anti-globalističke stavove u takvom okruženju?
Prvo što treba da se razume je da je sa gledišta brojčanosti naš protivnik najmanje 1.000 puta jači. Izvorna belgijska populacija je uspavana i ne razume šta se dešava. Glavni moto vlasti je „hleba i igara“. Imamo liberale, komunističke grupacije, zelene koji se bave svim i svačim, a najmanje ekologijom. U Belgiji su čak brojne i anarhističke grupe. Pored toga sve su brojnije kurdske militantne grupe kao PKK i pristalice Al-Kaide. Parlement EU, predstavništva NATO-a, američke vojne baze, a svuda su pristuni i drugi simboli globalizma i imperijalizma. Oni žele da budu bezbedni i zato su u Belgiji formirali celu političku klasu koja im je lojalna. Naša borba sigurno nije ravnopravna ali ćemo se boriti dok svi oni ne odu.
Belgija je jedna od zemalja sa najvećom imigracijom i nedavno ste imali velike terorističke napade. Kakva je situacija sa etničkim tenzijama u Belgiji?
Mnogo ljudi danas izbegava velike gradove. U dva najveća grada Antverpu i Briselu većinu mladih čine imigranti. Verovali ili ne, u Briselu 75% ukupne populacije čine imigranti! Mnogi Belgijanci izbegavaju delove grada u kojima dominiraju vehabije. Više ekstremista možete videti u Briselu nego u obalnim gravima Sirije. Ne treba zaboraviti da nemamo samo tenzije između izvornog belgijskog stanovništva i imigranata već su i imigrantske grupe u sukobu međusobno. Kada su u Kongu održani izbori izbile su žestoke tuče u delu Brisela u kome su naseljeni imigranti iz te zemlje. Bukvalno smo uvezli njihove konflikte u našu zemlju.
Sa promenom demografske strukture i imajući u vidu druge primere toga u svetu Belgijanci bi mogli da dožive budućnost u kojoj bi prošli kao Srbi na Kosovu i Metohiji ili u muslimanskom delu Bosne.
Kako vreme prolazi vidimo sve više problema unutar EU, šengen je suspednovan u mnogim članicama, Mađarska se buni protiv odluka iz Brisela. Da li vidite u skorije vreme neke velike promene po pitanju EU?
Ne, sistem još nije pri svom kraju, međutim očekujem da će se uskoro videti nova „gvozdena zastava“ između neo-liberalnog zapada i istoka Evrope. Pogledajte razliku Poljske i Nemačke, Poljaci su nacija koja drži do sebe, dok se Nemačka spremna svaki put da se proda Americi i EU. Ideje i ciljevi brojnih zemalja Evrope jednostavno ne mogu da se ujedine. Nadam se da smo na prvom koraku razlaza članica EU, ali se plašim da će Belgija biti na pogrešnoj strani zida, ali se ujedno i nadam da će zemlje poput Srbije ostati pošteđene svih patnji koje EU nosi sa sobom.
Imali ste nastupe na RT-u gde ste analizirali neke političke događaje, kako vidite medijsku scenu u Evropi?
Mediji u Evropi nisu neutralni i nikako nisu objektivni. To se više ni ne krije. Primera radi mediji javno govore da su po pitanju građanskog rata u Siriji, protiv Asada i da zbog toga uvode „medijski embargo“ na sve glasove koji staju na stranu sirijske vojske. Mediji na istoku Evrope barem daju dve strane priče čime se ostavlja prostor gledaocima da imaju svoje mišljenje. Paradoks je da je na Zapadu, za nekoga ko se bori protiv glovalizma, lakše je da dobije medijski prostor na jednom RT-u nego na svojoj nacionalnoj televiziji.
Posetili ste Srbiju. Kako vidite posledice NATO bombardovanja i jednoglasno proglašene nezavisnosti Kosova?
Imao sam priliku da posetim Kosovo, Kipar i Siriju više puta proteklih godina i svuda vidim isti scenario. Koalicija SAD-NATO-EU koristi ekstremne elemente unutar muslimanke populacije da stvori rat i da time raskomada veće zemlje. U vrlo skoroj istoriji Grci su izgubili deo Kipra, Srbi Kosovo, a Sirija je izgubila kontrolu nad region koji zovu Iskanderu. Međutim tu nije kraj, Turska želi severne delove Sirije, više im nije dovoljan severni Kipar već žele celo ostrvo i Amerika počinje svoj projekat separatizma i drugih oblika ekstremizma u Vojvodini.
Ipak vidim koliko se mladih ljudi tome suprotstavlja, Srbije je mnogo propatila i mlade generacije to razumej, u tome se vidi nova nada. Važno je dobro informisati te mlade ljude i dati im šansu da stanu u borbu za nezavisnost svoje nacije.
Kakvu poruku želite da pošaljete našim čitaocima?
Želim samo da od njih zatražim da postanu aktivni i da ne odustaju. Ukoliko sad ne počnemo da delujemo, više neće biti povratka. Imamo priliku da pišemo istoriju i da porazimo globalizam i imperijalističke tendencije. Potrebni smo svojim nacijama, činjenica da mladi moraju da stanu u odbranu svojih država pokazuje koliko je situacija opasna. Za kraj govoriću na tribini u Beogradu subotu 9. aprila od 18:00, adresa je Terazije 45 i želim da pozovem vaše čitaoce, pogotovo mlade, da dođu u što većem broju.
Pogledajte najavu za tribinu u Beogradu na kojoj će govoriti Ruben Rosier:
(Pravda)